Због чега све ово?

Без воде се не може – вода је труизам. Када се каже „вода“, мисли се на живот, здравље, природу и слободно време. Међутим, лако се заборавља колико је заиста значајна вода доброг квалитета: вода за пиће, вода као сировина коју користе произвођачи хране, вода за потребе индустрије, вода за наводњавање.

Србија је зелена и плодна земља. Вода може издржати пуно тога, али, не све, наравно.

Домаћинства загађују воду. На пример, отприлике половина органског загађења наших река потиче из домаћинстава, углавном због недостатка постројења за пречишћавање отпадних вода. Фабрике понекад троше више воде него што је тo добро за биланс подземних вода. Фарме испуштају ђубрива, пестициде и течни стајњак у водни циклус. Бране на хидроелектранама заустављају миграцију риба и нарушавају природни баланс који је  рекама неопходан како би се вода пречистила природним путем.

Различити интереси, један заједнички циљ

Сви ови интереси се морају ускладити, укључујући и заштиту речних обала и плавних подручја. Последњих година, изазови непрестано расту,  као што је то случај широм Европе: воде су под све већим притиском.

Од 2000. године, Европска унија се ослања на координисано управљање водама како би сви на континенту могли имати дугорочне користи од вода.

Такозвана Оквирна директива о водама има за циљ систематско унапређење заштите вода. Директива пружа регулаторни оквир за заштиту копнених површинских вода, прелазних вода, приобалних и подземних вода. Општи циљеви су наведени у члану 1:

  • заштита и унапређење статуса акватичких система, као и сувоземних и мочварних екосистема који су директно зависни од акватичких система;
  • промоција одрживог коришћења водних ресурса;
  • прогресивно умањење испуштања приоритетних супстанци и престанак испуштања опасних супстанци;
  • смањење загађивања подземних вода;
  • ублажавање ефеката поплава и суша.

Заштита вода под лупом

Србија учествује у спровођењу Оквирне директиве о водама Европске уније. Заштита вода је тренутно под будним оком пажње. Заједно са институцијама из Србије које се баве управљањем водама, пројекат ЕУ „Подршка планирању политика у сектору управљања водама“ ради на усклађивању домаћих процедура и прописа са онима који се примењују у ЕУ.

Шта све то конкретно значи?

У овом тренутку, стручњаци широм земље систематски прате и воде евиденцију о статусу вода. Геолози, хемичари, биолози и хидролози раде на концептима за унапређење квалитета вода.

На пример, где је нарочито хитно изградити постројење за пречишћавање отпадних вода, што може врло брзо имати позитиван ефекат? У којим регионима се мора хитно смањити загађење? Које опције још постоје поред исправљања река? Како ускладити заштиту животне средине и контролу поплава? Шта је са залихама рибе? Ко води рачуна о готово заборављеним контаминираним локацијама у напуштеним индустријским постројењима? За све наведено су неопходни  ресурси.

Искусни стручњаци из Републичке дирекције за воде, јавних водопривредних предузећа „Србијаводе“ и „Воде Војводине“ управљају овим процесима, док ЕУ пружа стручну и финансијску подршку.

Амбициозан и исплатив план

Приступање заједничкој европској политици у области вода значи да мора доћи до промена, које понекад захтевају стрпљење и упорност. Србија се обавезала да ће приступити овом процесу до 2021. године.

У земљи као што је Србија, која поседује хиљаде километара река и потока, одрживо управљање водним ресурсима на основу научно утемељених правила захтева пуно посла. И да: то кошта. Међутим, вредност „повраћаја улагања“ за земљу не може бити прецењена, а то је перспектива уравнотеженог система управљања водама на целом Балкану који ће трајно и поуздано Србији обезбедити ону основу живота – здраву воду – без које тешко можемо преживети више од једног дана.